среда, 15. октобар 2008.

TRAMVAJ br.2 (znate, onaj kruzhni...) a.k.a. URBANOIDI NAPADAJU !!!!

Shtreberi zauzimaju sve vishe nasheg prostora. Mangupi u nashim redovima su se osilili. Treba li smejati se, plakati ili ih vratiti tamo gde im je mesto? shtreberski bendovi elitisticki zamisljaju svoje slusaoce kao "one koji nisu povrsni" VIDI OVDE . Znachi, to je univerzalni lek za povrsnost Srbije(???) - slushajte "Sredstva i veshtine(preciznije-vashar tashtine)" i garantovano necete biti povrshni. Uzmite Kunderu u biblioteci.Otidjite na festivale chechenskih nezavisnih filmova i komentarisite kadrove. Kupite pulover u second hand shopu. Napravite indie-go frizuru.
Vec ste sve to uradili? Cestitamo, Vi ste streber. Samim tim, sudeci po bendovima koje slushate-niste ni povrsni. Cestitamo jos jednom
.












Nekada davno, dok nije postojao internet, svet nije bio nimalo manje surov nego danas, ali bar su vishe manje ljudi znali gde im je mesto. Pocevsi od osnovne shkole - tu su postojale dve zaracene grupe- nepristojni huligani koji su otimali sendviche shtreberima na velikom odmoru. Vecina se seca ovih primera iz svog detinjstva. O, kako smo ponekad zalili te strebere, zar ne? A, ipak, ponekad smo zdusno navijali za huligane i tugovali kad bi ostajali uskraceni za taj simbolichki chin otimanja sendvicha.

Odrasli smo. Mentalno, ne svi. Huligani su od otimanja sendvicha se preorijentisali na patike, zatim su nashli svoje mesto u stadu na tribini i "herojski" ratuju za srpstvo sa, pogodicete-ne Albancima ili Hrvatima..nego sa kontejnerima i kioscima glavnog grada. Vole fudbal, glasaju za radikale, idu u crkvu, posecuju Guchu, gledaju Pink i grand paradu, krkaju prasetinu, itd itd. (oke, priznajem, generalizujem pomalo, ali sushtina je lako shvatljiva.)

Da se razumemo, ti otimachi sendvicha (tj. ono shto su postali) jesu problem. Ali, nekako, jos od malih nogu se nauchi kako postupati s njima. Ili ih izbegavas i ignorises kad vidis da su nepopravljivi sluchajevi, ili im se suprotstavis, jer filozofija stada ne daje rezultate kad pojedinca izdvojis na stranu-pod ovim mislim i u verbalnom a i u fizickom smislu.

Ali, pojavom interneta pojavio se drugi problem, drage netizenke i dragi netizeni.
Streberi!!!















Da, tako je. Streberi.

To su oni koji su, deklarativno, slichni(slichniji?!) nama. To su oni koji preziru svu simboliku i socijalno prihvatljive parametre sveta"huligana", sto ce reci-isti(?!) kao i mi.Ali, kako je Lenjin lepo rekao "ako nam neko dodje glave, to ce biti mangupi u nashim redovima".

Zasto je internet kriv?

Pa, prevashodno zbog toga shto su, do pojave interneta, shtreberi u pauzama izmedju uchenja igrali video igrice, slushali svoje omiljene bendove na gramofonima i (najvaznije!) svoja "krhka osecanja" upisivali u svoje dnevnike koje su krili ispod dusheka na krevetu. Vremena su se promenila, sad shtreberi mogu svoj intimni dnevnik da vode na blogovima. Priznajem, ovim skachem samom sebi u usta, rizikujuci da me neko identifikuje s njima. Upravo zato i rekoh kako smo na prvi pogled isti. Razlike su u niajnsama, ali tih nijansi je mnogo.








Dolazimo do poente. Shtreberi svih zemalja uNETinite se. KvazinTELEktualci iz kruga dvojke (chitaj: streberi kojima su u osnovnoj otimali sendvich) su dobili ceo arsenal oruzja-tastaturu, misha i najbitnije - modem. Naravno, pocheli su da palamude kako samo oni to znaju i umeju, bez bojazni da ce im iz monitora iskociti neka baraba iz osnovne, uhvatiti ih za gushu i opaliti im dve tri vaspitne shamarchine. Sve njihove palamudarije su, putem interneta mogli da prate takvi isti shtreberi iz provincije, kojima je naravno Beograd pojam. Da, da..ne znam da li vam je poznato to, ali- provincijski shtreberi prvo shto urade kad dobiju internet, u google upishu "Beograd" i zatim po afinitetima traze sebi slichne.

Krug je zatvoren. Streberi iz kruga dvojke i provincijski streberi su se pronasli putem interneta i zive u divnoj i logickoj simbiozi: Beogradski shtreberi su konacno dobili pet minuta paznje i slave, makar im se divila samo marginalna grupica njima slichnih iz drugih gradica, a provincijski shtreberi su se osetili vaznim jer, eto, imaju iste poglede na zivot kao i momci i devojke iz velikog grada. Samim tim, oni su urbani, zar ne?

Nemam problem s tim.

Takodje, nemam problem ni shto svaki provincijski shtreber jedva cheka da zarsi srednju i dodje u Beograd da se druzi sa svojim do tada virtualnim palamuderskim drugovima. To sto studira do svoje trideset pete godine i grebe se od roditelja za dzeparac, zivi u sobichku pored zeleznichke (bitno je da je centar, tj. ta magichna linija tramvajskih shina kuda prolazi famozna "dvojka") je manje bitno. Kako rekoh, nemam problem s tim.

Problem se javlja kad se shtreberi osile, udobno smesteni ispred svojih monitora, ne strahujuci od onih vec spomenutih vaspitnih shamarchina. Problem nastaje kad shtreberi previse dignu glas u nameri da ostalima nametnu svoju kulturu kao dominantnu i jedinu normalnu(?!). Problem nastaje shto asocijalni i nekad autistichni shtreberi odjednom imaju bogat social life, makar se on ochitavao (skoro) samo u sajber prostoru!

Odjednom su svuda! Odjednom su streberi preslikali modus operandi shabanijade. Kao sto Zeljko Mitrovic ima svoj City Records za snimanje albuma, i medij (Pink) preko kog to promovise, tako i gospodin P. ima izdavacu kucu "Odlichan Hrchak" i Shikaru kao mesto gde se predstavljaju bendovi s te etikete. Sve to potpomognuto nekada subverzivnom a danas shtreberskom, neoliberalnom "anti anti(dva minusa daju plus) Pink" medijskom kucom (je)BE(m ti)92 .

Da li sam frustriran zbog toga? Hm..verovatno jesam. Priznajem. Frustriran sam, jer je ta podela "shtreberi/huligani" toliko ushla u pore ovog drustva da, ukoliko pljunesh na bilo shta sto se tiche jedne strane, automatski budes apostrofiran kao "onaj drugi".
To sto ne volim radikalsku bahatost i shovinistichki nachin ispoljavanja nacionalnih osecaja-ne znachi da glasam za LDP ili za DS.
To shto mislim da je Hag instrumentalizovan sa vishih instanci i sve samo ne pravichan sud-ne znachi automatski da branim stavove nekih koji JESU ratni zlocinci.
To sto idem na EXIT, ne znachi da obozavam D.J.eve, gutam eksere i zvalavim pripadnike istog pola. Takodje, to sto ne zvalavim pripadnike istog pola i shto mi se to ne svidja, ne znachi da sam homofob. Jebem mu mater, ne volim ni da jedem shvarglu, pa ne mrzim ljude koji je jedu.

Mogao bih ovako da nabrajam do sutra. Zamislite kad jedan polupoznatbend kome manje ljudi dodje na bespalatan koncert nego meni na rodjendan, chak i kad naplacujem ulaz u gajbu - kaze kako njihov "prosechan slushalac nije povrsan. To je jedino bitno." Hm, molim??? Italijani bi rekli "Mamma mia!"
Eto nama srpskog univerzalnog leka - ako ne zelite da budete povrsni, slusajte "sredstva i vestine"...garantovano lechi od povrsnosti! Fuj, kakva arogancija. Koliko god takvi promovisali "prava na razlicitos", notorna je istina da, kao i njihovi zakleti neprijatelji, tezhe uniformisanosti, tezhe psihologiji stada. Zasto jednostavno, kad nekog osudjuju, samo ne pogledaju sebe u ogledalo? Drugi kraj istog shtapa. Imaju istu iskljucivost kao i oni "sa drugog kraja shtapa" - istu retoriku kad treba objasniti da je jedino njihovo vidjenje SVEGA-logicno i ispravno.


Vec sam rekao zakljucak: ako nam neko dodje glave, to ce biti shtreberi u nashim redovima. Prepoznajte ih. Ne ignorisite ih. Borite se protiv njih. Vratite ih tamo gde im je mesto - u ugao skolskog dvorista, gde plachu zbog otetog sendvicha....

Нема коментара: