DINKICEVIM STAZAMA REVOLUCIJE (pdv )

Ako je Srbija chmar Evrope, onda je jugoistochna Srbija njen hemoroid !!!

..............................................................


Draga netizenke i dragi netizeni, od sada pa nadalje i ubuduce, Vas omiljeni tragach za vec pronadjenim , pishach niz vetar i najlajaviji zhivi stvor od kad je sveta i veka(nakon rahmetli Titovog Reksa, razume se) - ce svake nedelje na ovom blogu objavljivati P.D.V.(Putopise o Divljim Vukojebinama) svima nama dragih beogradskih predgradja.

U premijernoj epizodi put nas vodi u GROCKU. Moram da vam priznam da sam jako nestrpljiv da dublje istrazim kulturu i obichaje ljudi koji zive u naseljima poput Bolecha, Begaljice, Ritopeka, Zaklopache i ostalih.

Mnogi ce, naravno, cinichno pomisliti kako se Anarhitekta sprda sa ruralnom populacijom, ali greshe!!! Upravo je suprotno. Vecina vas ovo chita udobno zavaljena ispred svojih kompjutera, uzivajuci u svim blagodetima brzog interneta. Recenice poput "Hej, sta sam iskopao na youtube, moras da vidis" ili "Bacicu ti na mejl" (da ne spominjem "Imas li facebook/myspace/msn") su postale uobichajene...ali, da li je svugde tako?

Sta je sa nasim vrsnjacima koji su tehnoloshki, a samim tim i dobrim delom kulturno osakaceni, samo zbog toga jer zive petnaestak kilometara od centra zbivanja, u vukojebinama in the middle of nowhere?! Evo, Indjija je pozitivan primer. Simbolichno, mozda zato sto se nalazi severno od Beograda, on the road to EU. Jebiga, Vojvodina je ipak bila Austrougarska nekad, to se oseti i dan danas. A, kad se krene na jug/jugoistok, vazi ona stara "sto juznije, to tuznije".

Ako je Srbija chmar Evrope, onda je jugoistochna Srbija njen hemoroid !!!

Koliko je nebriga dosadasnjih vlasti, zajedno sa ovom, "svenarodnom i (shatro) demokratskom" doprinela tome? Koliko udaljenost od 15 km od epicentra zbivanja moze da znachi u kulturnom i drustvenom smislu? Bez biblioteke? Bez knjizare? Bez sirokopojasnog interneta?
Zalosno je sto vecina ljudi iz takvih naselja, u potrazi trbuhom za kruhom "(e)migriraju" u sopstvenoj drzavi. Plate u Beogradu su vece nego u tim, nazovimo ih-daljim predgradjima...ali su i troskovi zivota veci, pa mu dodje na isto. Kako danas, kad je ceo svet postao "jedno globalno selo", pribliziti selo gradu, ili, mozda bas u duhu te recenice, pribliziti grad selu? Kako zaustaviti podelu koja je sve ochitija, u kojoj mladi i so called urbani (sic!) ljudi arogantno s visine gledaju na one kojima je uskracena ta famozna moc informacije? U ovom naopakom svetu termin "pametan" je postao sinonim za "uuu, znas sta sve on zna i kakve informacije ima". Kriticka moc rasudjivanja je postala ravna nuli. upijamo informacije sa svih strana, kao sundjeri, nemajuci vremena i actually ne zeleci da ih kritichki obradimo.
Mozda su ljudi van epicentra u tom smislu osakaceni nedostatkom gomile informacija koju mi posedujemo...a mozda su bas zbog toga blazheni i znaju neshto sto mi ne znamo. Kako je jednom prilikom rekao Nikita Mihalkov na premijeri jednog njegovog filma u Sava Centru pre desetak godina - "tamo gde je siromastvo vece, kreativnost je razvijenija. U Danskoj, na primer-prave odlichan margarin."

U nedeljama pred nama, pokusacu, zajedno sa svojom "asistenticom" Svetlanom, da priblizim taj svet, koji je tako blizu a tako daleko, onim netizenima koji su vishe puta u svom zivotu bili u Bechu ili Briselu nego u Begaljici i Bolechu. U svojoj mashti, vec vidim Felinijeve kadrove, prozete Beat
Stevie atmosferom. Naravno da nece biti tako, nazalost ili na srecu. Obecavam lichni pechat Anarhitekte u svakoj reportazi, u svakoj fotki, u svakom video klipu.

Vezite se....