NORMANDIJA

ovo sam dobio na mejl pre par dana od drugarice:

Postoji jedna pesma koja je meni najdraza od svih pesama - neka vrsta pesme nad pesmama za mene, a i slovi se jednom od najlpeshih ljubavnih pesama..

Ja sam pesmu potpuno razumela tek pre dve tri godine kada sam prvi put bila u Normandiji

i kada sam videla grad Brest o kome je u pesmi rec. Brest je bio do temelja srusen 1944 od

saveznika u okviru pripreme iskrcavanja u Normandiji.

Zak Prever ,autor, je i sam iz Normandije i doziveo je to rusenje gradova

tako da je pesma ustvari ljubav prema porusenom gradu a ne prema Barbari.

Najlepsi gradovi na obali su totalno razruseni (St-Malo ,Le Havre,Brest) ,

ali nigde neces videti nijedan trag o tome ko je i kada bombardovao ove gradove.

Na mestima samog iskrcavanja (ja i moj pas na toj plazi)Omaha Beach

velicanstvena su

vojnicka groblja. Tamo su ti vojnici i sahranjeni , tako da americko groblje

ima na primer oko 10.000 krstova od belog mermera i naravno nekoliko stotina jevrejskih zvezdi.

Americko vojnicko groblje je centralni spomenik podignut u cast ,slavu i secanje

na sve poginule americke vojnike u Normandiji.Ko je gledao film "saving

private Ryan" setice se da su pocetak i kraj filma upravo ovde i snimljeni.

Na nemackom groblju svoj vecni mir je nashao i general,komandant

tenkovske divizije Micahel Wittman. Zanimljivo je da je njegov grob

uvek pun cveca. Pripadnici tenkovskih divizija svih nacionalnosti

taj njegov grob smatraju nekom svetinjom i stavljaju cvece u znak secanja.

Mene uzasno dirnu ta vojnicka groblja a narocito kada na njima stoje

imena i prezimena i datumi rodjenja i smrti. Omaha beach je inace i simbol

ovog iskrcavanja, tamo je snimljen i cuveni film Najduzi dan.

Normandija me fascinira zbog klime (cesto rominja kisa, ja sam uvek sama

ujutru na plazi sa Otelom, hodam bosa kilometre a taj Atlantik

izgleda i huci tako stravicno kao da si unekoj prici Edgar Alan Poa.

Sve je nekako sablasno a ipak velicanstveno. Tamo se

osecam nekako uzviseno, kao da sam u nekom drugom svetu.Kada razmisljam

gde bih najvise volela da budem zaljubljena ,uvek nekako zelim da to bude bas tamo.

Vrlo blizu je i jedan gradic po imenu Honfleur i tu se Sena uliva

u Atlantik.Cuvena je Honfleur slikarska skola .

I muzej Eugene-Boudin.

Pocetkom dvadeseteog veka mnogi su poznati impresionisti

tamo slikali. (Claude Monet ,na primer).

Nema vinogorja jer je potpuno na severu ali se pije

vino od jabuka - cidre (koje samo urodjenici mogu da piju) i

naravno cuvena rakija od jabuka calvados (nije moj slucaj takodje)

BARBARA

Seti se Barbara

Padala je kiša neprestana
Nad Brestom tog dana
A ti si išla nasmejana
Pokisla ozarena ocarana
Pod krupnim kapima kiše

Seti se Barbara -
Sretoh te u ulici Sijama
Smejala si se
I ja sam se smejao
Secaš li se Barbara
Nisam te poznavao
A nisi ni ti mene
Secaš li se

Seti se toga dana
I ne zaboravi ga
Jedan covek ispod neke kapije

Zaklonjen
Viknuo je tvoje ime

Barbara

A ti si potrcala ka njemu po kiši
Pokisla ozarena ocarana
I bacila si mu se u zagrljaj

Secaš li se Barbara
Ne ljuti se na mene što ti kažem TI
Jer TI kažem svakom koga volim
Pa makar ga samo jednom video u životu
Jer TI kažem svakom koga volim
Pa cak i ako ga ne poznajem

Seti se Barbara
I ne zaboravi nikad
Tu kišu tako blagu i tako srecnu
Na tvome licu srecnom
Nad tim gradom srecnim
Tu kišu nad morem
Nad arsenalom
Nad brodom iz Cesana

O, Barbara
Velika je svinjarija taj rat
I šta je sa tobom sada
Pod kišom od gvožða
Vatre, celika, krvi...
A onaj koji te je stezao u zagrljaju
Zaljubljeno
Da li je umro, nestao ili je još živ

O, Barbara
Još uvek pada kiša nad Brestom
Kao što je padala nekad
Ali nije to isto, jer sve je porušeno
To su samo posmrtne kapi kiše
Užasne i ocajne
A nije ni onaj potop više
Gvožða, celika, krvi...
Vec prosto kiša iz oblaka
Koji nestaju kao psi
Kao psi koje odnosi
Vodena struja iz Bresta
Da istrule negde daleko
Vrlo daleko od Bresta

Od koga nije ostalo ništa.